O
IRIPS-U
Institut za relaciono-integrativnu psihoterapiju Srbije je edukacioni centar relaciono-orijentisane, razvojno-zasnovane integrativne psihoterapije prema modelu dr Ričarda G. Erskina. Organizujemo četvorogodišnju edukaciju iz integrativne psihoterapije, supervizijske radionice, iskustvene seminare, i psihoterapijske maratone u skladu sa etičkim, profesionalnim i sertifikacionim standardima Međunarodne asocijacije za integrativnu psihoterapiju (IIPA).
Šta je integrativna psihoterapija?
Integrativna psihoterapija je psihoterapijski pravac razvijan na osnovu niza relaciono-orijentisanih i razvojno-zasnovanih koncepata. Teorije i metode integrativne psihoterapije služe kao osnova psihoterapuetima da bi podstakli unutrašnju integraciju klijentovih telesnih senzacija, osećanja, razmišljanja i ponašanja.
Pojam „integrativna psihoterapija“, prvobitno i primarno je razvio dr Ričard G. Erskin 1972. godine dok je bio profesor psihologije na Univerzitetu u Ilinoisu.
Relacione metode integrativne psihoterapije izdvajaju je kao jedinstvenu školu psihoterapije i daju veliki doprinos celokupnom polju psihoterapije. U integrativnoj psihoterapiji, teorija metoda se može sažeti u jednu rečenicu: isceljenje fizičkih i emocionalnih posledica stresa, ponovljenih poremećaja u odnosima, kumulativnog zanemarivanja ili traume se dešava kroz pun kontakt u terapijskom odnos. Metode se sastoje od terapijskih veština ispitivanja, usaglašavanja i uključenost.
Razvojni koncepti pružaju osnovu za razvojno usaglašavanje, stvaranje razvojnih slika, fenomenološko ispitivanje i terapijsko zaključivanje što omogućava da se implicitna i proceduralna sećanja izraze u terapijskom narativu.
Iako integrativna psihoterapija uključuje gledišta na ljudsko funkcionisanje iz nekoliko terapijskih škola kao što su transakciona analiza, geštalt, sistemska porodična terapija, telesna psihoterapija i psihodinamski pristupi, ona nije eklektična i stoji kao zaseban pravac jer ima jasno formulisano i koherentno teorijsko jezgro.
Integrativna psihoterapija je proces integracije ličnosti. Ukratko, integracija znači posvetiti se osvešćivanju potisnutih, nesvesnih ili nerazrešenih aspekata ličnosti kako bi doživljaj sebe postao celovit, smanjiti korišćenje zaštitnih strategija koje onemogućavaju spontanost i ograničavaju fleksibilnost u rešavanju problema, održavanju zdravlja, povezivanju sa ljudima i širim društvenim okruženjem u punom kontaktu.
Termin „integrativno“ se odnosi na potpunu sintezu afektivnog, bihejvioralnog, kognitivnog, fiziološkog i duhovnog u teoriji i praksi psihoterapije, kao i na sam ishod psihoterapije – integraciju fragmentisanih ili fiksiranih delova ličnosti unutar klijenta. Cilj integrativne psihoterapije je da svaka osoba razvije ličnu svesnost i preuzme odgovornost tako da njeno ponašanje bude izbor u određenoj situaciji, koji nije određen kompulzijom, strahom ili uslovljavanjem.
